NAJČEŠĆA DERMATOLOŠKA OBOLJENJA
VIRUSNE INFEKCIJE
HPV (humani papiloma virus) - bradavice uzrokovane virusima epitelijalne neoplazije sa sposobnošću regresije. Najčešće se pojavljuje kod dece i mladih osoba, ali se može pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi. Prenosi se sa čoveka na čoveka ili autoinokulacijom. Virus prodire kroz mikrotraumu na koži i sluznicama, inficira bazalne keratinocite i stimuliše umnožavanje.
Vrste HPV virusa
HSV (herpes simplex) - česta infektivna dermatoza karakteriše se vezikulama na koži i mukozama, nekad i CNS-u. Uzrokovač je HSV 1 (izaziva infekcije iznad struka, najčešće lice) i HSV 2 (infekcije ispod struka, najčešće genitalna regija). Prenosi se direktnim kontaktom, a moguće je i asimptomatsko izlučivanje virusa. Kod osoba koje nisu bile u kontaktu s virusom dolazi do primoinfekcije, posle čega virus dospeva do senzitivnih gangliona i u njima trajno ostaje u latentnom stanju. Kod pojedinih pacijenata virus preko nerava povremeno dolazi do epitelnih ćelija kože i sluznica gde se umnožava i izaziva recidive (ponovno javljanje simptoma). Primarna genitalna infekcija je u 95% vezana za seksualni kontakt i nastaje 3-14 dana od kontakta sa osobom koja ima aktivnu genitalnu leziju.
IMPETIGO CONTAGIOSA
Piodermija površinskog sloja kože koja se brzo širi i karakteriše se buloznom i nebuloznom formom. Karakteristična za dečiji uzrast pogotovo kod dece mlađe od 6 godina. Put širenja je direktnim kontaktom sa pikom incidencije u letnjim mesecima. Izvor infekcije je najčešće egzogen (iz spoljne sredine), ali može biti i endogen (nosna sluznica). Infekcija nastaje na mestu češanja, ujeda insekta, minorne trauma ili drugih infekcija kože (varicela).
Klinička slika - pustula koji puca, erozija, krusta, zaceljivanje. Bolest prolazi bez ožiljaka.
PEDICULOSIS (vašljivost)
Vašljivost trupa uzrokovana infestacijom kože vašima Pediculus humanus v.corporis (bela vaš). Javlja se u lošim socijalnim i ekonomskim prilikama i u uslovima niskog higijenskog standarda. Ženka na unutrašnjim šavovima odeće polaže jaja (gnjide). Na kožu čoveka dolazi samo radi hranjenja. Razvojni ciklus traje oko 2 nedelje. Bolest se prenosi indirektno, preko zaražene odeće, rublja, posteljine i sl. Može prenositi pegavi tifus, rovovsku groznicu i povratnu groznicu. Prilikom uboda vaš ispušta salivu, a kožne promene su reakcija na ubod i antigene vaši.
Klinička slika - svrab, eritem, papule, vezikule, urtike, zavisno o senzibilitetu zaražene osobe. Svrab, reakcija na ubod insekta, druge dermatoze praćene svrabom, Addisonova bolest (hiperpigmentacije).
PEDICULOSIS CAPITIS
Vašljivost glave i vlasišta nastala infestacijom sivom vaši Pediculus humanus v.capitis. Najčešće se javlja u školskom uzrastu. niski higijenski standard i socijalni i ekonomski uslovi. Bolest se češće prenosi posredno, češljem, kapom i sl, a ređe neposrednim kontaktom. Ženka odlaže jaja (gnjide) u vlasištu i za 15 dana se razvije nova vaš. Klinička slika: svrab, papule, vezikule, urtike, ekskorijacije (zbog grebanja i češanja). Moguća sekundarna bakterijska infekcija (pustule i kraste) s lokalnim limfadenitisom.
PEDICULOSIS PUBIS (phthiriasis pubis )
Polno prenosiva bolest izazvana stidnim vašima. Zahvata pubičnu regiju, aksilu, obrve, trepavice. Razvojni ciklus oko 3 nedelje.
Klinička slika: svrab, „zrnast“ izgled dlaka, na mestu uboda se pojavljuju plavkaste mrlje (maculae coeruleae) zbog delovanja sekreta vaši na hemoglobin.
SCABIES (šuga)
Zarazna bolest uzrokovana grinjama roda Sarcoptes scabiei; prenosi se direktnim kontaktom s čoveka na čoveka, polnim odnosom, preko zajedničkih predmeta (rublje, posteljina i sl). Ženka kopa kanaliće u epidermisu od spolja prema unutra (osećaj jakog svraba) gde odlaže jaja (10-25) i nakon toga ugine. Iz jaja nakon 2-3 nedelje nastaje odrasla grinja.
Klinička slika - noćni svrab, polimorfne kožne promene – kanalići, papule, vezikule, ekskorijacije, bule i urtike, sekundana impetiginizacija. Najčešća mesta promena – područje donjeg abdomena, unutrašnja strana natkolenica, fleksorne strane ručja, između prstiju i laktovi, kod muškaraca skrotum i penis, kod žena bradavice dojki.
Osim kod dece, gotovo nikad se ne pojavljuje na licu.
Kod odojčadi karakteristično na tabanima, dlanovima i na licu. Moguća je pojava indurovanih upalnih čvorova zbog imunog odgovora na antigene grinje na koži aksila, glutealne regije, skrotuma i donjeg abdomena – mogu perzistirati mesecima nakon ozdravljenja, nisu znak ponovne infekcije i ne leče se.
Postavljanje dijagnoze je najčešće na osnovu izgleda kliničke slike, karakterističnih kožnih promena praćenih svrabom posebno tokom noći. Ukoliko se zagrebe kožna promene za koju se sumnja da je rezultat postojanja šugarca ova grinja se može dokazati u direktnom mikroskopskom preparatu. Nakon pregleda, dermatolog će indikovati odakle je najpogodnije da se uzme materijal za mikroskopsku analizu.
Lečenje – nekada može trajati dugo ukoliko se ne leče svi članovi domaćinstva ili ukoliko se iznova dolazi u kontakt sa šugarcem. Neohodno je objasniti pacijentu da se leče sve osobe koje su bile u kontaktu sa inficiranom osobom ili posredno sa inficiranim predmetima bez obzira da li imaju simptome ili ne. Dermatolog može propisati više terapijskih opcija: lečenje permetrinom, sumporom ili sistemsku terapiju ivermektinom.
Opšte preporuke: svu posteljinu, veš, stvari koje su se nosile u poslednjih mesec dana oprati na minimum 60C; torbe, jakne, obuću koju nije moguće oprati staviti u kese i skloniti na 15 dana kako bi bili sigurni da je šugarac uginuo. Ukoliko dođe do ponovne infekcije, što nije redak slučaj, novi simptomi u vidu svraba i promena na koži se javljaju u roku od 2-3 dana.
BORELIOZA (lajmska bolest)
Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje (koža, nervni sistem, oči, zglobovi, srce) uzrokovana spirohetom Borrelia burgdorferi koju prenose krpelji. Infekcija usledi obično nakon 48 iili više sati nakon ugriza krpelja. Poljski miševi su prirodni rezervoar borelije.
Postoje 3 stadijuma bolesti:
I stadijum - rana lokalizovana infekcija: 1-30 dana (70 dana) nakon uboda krpelja se javljaju promene na koži (erythema migrans, lymphadenosis), simptomi u centralnom nervnom sistemu, bolovi u mišićima i kostima, ređe se pojavljuju slabost, temperatura, mučnina, abdominalni bolovi. Nakon nekoliko nedelja promene spontano regrediraju. Na mestu uboda se stvara papula (čvorić) oko kojeg se mogu videti koncentrični crveni krugovi.
II stadijum - rana disemenovana infekcija, nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon infekcije, nakon krvne i limfne diseminacije borelije, javljaju se simptomi u CNS-u (meningitis, encefalitis, mijelitis, polineuritis, pareza kranijalnih nerava, posebno VII – najčešći znak bolesti, nekad jedini), bolovi mišića i kostiju i mioperikarditis.
Klinička manifestacija je lymphocytoma cutis – u vidu solitarnog, mekanog, crvenkastoljubičastog čvorića ili plaka, pretežito na koži glave, ali i na udovima i trupu. Kod dece najčešće na ušnoj resici, licu i genitalnoj regiji. Mogu postojati znaci od strane CNSa u vidu meningitisa, encefalitisa, paralize facijalisa, KVSa u vidu miokarditisa, A-V bloka, mijalgija i artralgija.
III stadijum - promene na ekstenzornim stranama gornjih i donjih ekstremiteta, posebno šake, laktovi, stopala i kolena. Prvo dolazi do edematozne upale nakon koje sledi atrofija kože u kojoj se vide fibrozni čvorići u koje se odlaže kalcijum, i pojava sklerotičnih plakova. Prisutan regionalni limfadenitis, mogući poremećaji vezani uz koštanu srž (proliferacija plazma ć, limfocita ili eozinofila), neurološki simptomi (polyneuritis, progresivni encefalomijelitis, atrofija muskulature, parestezije), poliartritis.
ATOPIJSKI DERMATITIS
Često hronično, inflamatorno oboljenje kože koje obično počinje u najranijem životnom dobu i često je udruženo sa atopijom kao što su astma, alergijski rinokunjuktivitis, alergije na hranu i eozinofilni ezofagitis, prati ga pruritus i suva koža. Javlja se kod oko 20% dece i 1-3% odraslih. Kod 60% pacijenata pojava u prvoj godini života, a kod 90% do 5.god. Približno četvrtina obolelih od AD razviće i neku formu ekcema na šakama tokom adultnog perioda.
AD i alergija na hranu češće se javljaju kod novorođenčadi i mlađe dece, a astma i rinokunjuktivitis kod adolescenata i starije dece. Ova karakteristična uzrastno zavisna pojava zove se atopijski marš. približno 90% šansi za rani nastanak AD. Ukoliko oba roditelja imaju AD, prevalencija kod dece je 80%, ako je oboleo jedan prevalencija je 56%
Kliička slika: osobe sa AD odlikuje nervna ekscitabilnost, nesigurnost, natprosečna inteligencija, stalni osećaj hladnoće i paradoksalna vazokonstrikcija (beli dermografizam). Klinička slika se razlikuje od životnog doba i toka bolesti. Glavni znaci su: eritem, edem, erozije, ekskorijacije, vlaženje, kruste, suva koža i lihenifikacija. Intenzivan pruritus - ekskorijacije, prurigo papule, lihenifikacija (akantoza u Hpu), ekcemske kožne lezije. Pruritus posebno izražen noću, onemogućava spavanje, rast (takvi pacijenti su nižeg rasta), značajno utiče na kvalitet života.
Promene na koži su AKUTNE LEZIJE: intenzivan svrab, eritem, pojedinačne i slivene papule (nekad i vezikule); prate ih ekskorijacije, erozije i serozni eksudat SUBAKUTNE LEZIJE: eritematozne, ekskorisane papule sa skvamom HRONIČNE LEZIJE: tipična zadebljanja kože s naglašenim kožnim crtežom (lihenifikacija) i prurigo papule
URTIKARIJA
Eksudativna papula ili plak uzrokovana edemom dermisa. Podrazumeva prisustvo urtike, angioedema ili oba istovremeno.
UZROK ALERGIJSKI:
• IgE – lekovi, hrana, venomi (akutne urtikarije)
• IgG – SLE C3a, C5a, autoimunske (hronične urtikarije)
NEALERGIJSKI:
• Direktna degranulacija mastocita - opijati, jod (akutna)
• Bradikininska - hereditarni angioedem, ACE inh (recidivantne)
• Fizičke urtikarije – hronične
• Izmenjen metabolizam arahidonske kiseline – aspirin, NSAIL (recidivantne i hronične).
Klinička slika - u zavisnosti od izgleda urtika može biti:
• Rubra - eritematozna
• Porcellanea – ukoliko je edem jako izražen
• Gigantea - džinovska
• Annularis – anularnog izgleda
• Circinata
• Hemoragica
• Bullosa – ukoliko dolazi do klivaže (dezmoglein I) i nastanka bule
• Profunda – edem hipodermisa
IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS
Neimunološka inflamatorna reakcija, koja nastaje posle izlaganja kože toksičnim hemikalijama. Najčešće je izazvan preteranom upotrebom sredstava za pranje.
Javlja se u 2 oblika: AKUTNI i HRONIČNI CDI.
AKUTNI IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS - je izazvan jačim iritansima, posle 1 ili 2 kontakta. Na mestu delovanja toksične supstance nastaje inflamacija s eritemom, edemom, vezikulama, vlaženjem i krustama. Kod teških oštećenja mogu se javiti ulceracije i nekroza. Promene ne prelaze na susednu kožu, ne dolazi do diseminacije. Umesto pruritusa pacijenti osećaju pečenje i bol.
Klinička slika - pruritus ili bol, sa eritemom koji može biti od svelto roze do tamno crvene, a koji može biti udružen sa hemoragijom, pojavom plikova, pustula, urtika, i epidermalnim promenama poput kruste, skvame, erozije. Oštećena koža je jasno ograničena od okolne kože, nema diseminacije. Lezije su uvek asimetrične i jasno ograničene.
HRONIČNI IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS - nastaje posle ponavljanih aplikovanja blažih iritanasa u dužem periodu (šake - pranje ruku). Početni znak je suvoća i pucanje kože, eritem, deskvamacija i zadebljanje kože, sa naletima akutnih promena. Predisponirajući faktor narušena epidermalna barijera.
Klinička slika: lihenifikacija, ljuspanje, brazde, uz prisustvo i akutnih znakova poput eritema, edema, plikova i krusta
Pityriasis alba - mala deca, obično ona sa atopijskim dermatitisom, mogu biti prisutna kružna hipopigmentovana polja, sa skvamom, obično na obrazima. Ovo stanje se obično pogrešno protumači kao tinea faciei, ovo se može isključiti tako što se uradi test sa KOH. Obično problem je u preteranom čišćenju kože. Sasvim je dovoljan blagi lubrikant, ili veoma blag kortikosteroidni krem. Kod osoba sa tamnim tenom, ili nakon tamnjenja kože hipopigmentacije više dolaze do izražaja – pseudoleukoderma
INTERTRIGO
Zapaljenje kože koje se javlja u pregibima usled trenja. Usled mehaničkog trenja u predelu pregiba, toplote, vlažna sredine i povišenog pH kože. Dolazi do macerisanja rožastog sloja i inflamacije, kasnije superinfekcija saprofitnim i patogenim mikroorganizmima. Glavni faktor rizika je gojaznost i dijabetes melitus.
Klinička slika: pregibi (aksile, ingvino-kruralnim i submamarnim predelima, odojčad - na vratu). U početku svetlo crveni eritem s macerisanjem i vlaženjem. Pojava pustula i satelitnih eritemo - skvamoznih pločica na ivici zahvaćenih plaža znak je kandidijatične pre nego bakterijske infekcije.
ECZEMA NUMMULARE
Dermatoza sa okruglim jasno ograničenim plakovima sa znacima ekcema. Povezano je sa kontaktnom senzibilizacijom, suvoćom kože i venskom hipertenzijom. Među uzrocima najčešće se navode fokalne infekcije, lokalne fizičke i hemijske traume.
Klinička slika: češće kod odraslih. Duž ekstremiteta, na šakama i stopalima, simetrični okrugli, ovalni jasno ograničeni eritematozni plakovi (u akutnoj fazi- eritem sa vezikulama, vlaženjem, krusto-skvamom, a kasnije- deskvamacija). Subjektivno pruritus, hroničnog je toka, sa čestim recidivima.
DISEMINOVANI EKCEM (AUTOSENZITIZACIJA/ ID REAKCIJA)
Dermatitis izazvan egzogenim uzrocima inicijalno se javlja na mestu kontakta, a nakon nekoliko dana do nedelja pojava promena sličnih karakteristika na udaljenim mestima- sekundarna diseminacija. Najčešće se viđa kod CAD povezanog sa staznim dermatitisom, ali se može javiti i kod nekomplikovanog staznog ili ostalih formi ekcema i kod opsežne tinee pedum. Simetrične je distribucije sa mestima predilekcije na ekstenzornim stranama ekstremiteta, dlanovima i tabanima. Potrebno ga je razlikovati od AD koji je po prirodi diseminovana bolest.
Dishidrotični ekcem tabana npr. je ˝id˝ reakcija povezana sa tinea pedum, dok je numularni ekcem ˝id˝ reakcija izazvana fokusom u tonzilama. 2/3 pacijenata sa CAD udruženim sa staznim dermatitisom razvije epizodu diseminovanog ekcema.
Klinička slika: nejasno ograničeni eritematozni plakovi uglavnom na ekstremitetima. Lezije se mogu videti i na licu, manje na trupu. Uglavnom u vidu diskretnih ekskorisanih papula koje se mogu slivati u plakove.
DERMATITIS SEBORRHOICA
Hronični, recidivirajući dermatitis, lokalizovan u seboroičnim regionima (lice, kapilicijum, dekolte, leđa). Postoji povezanost sa prekomernom produkcijom sebuma (seboreja) i komensalom Malassezia-om. Razlikujemo infantilne i adultne forme (u prva 3 meseca života, potom prelazi u hroničnu formu sa pikom od 4.-6.decenije. Češći je kod muškaraca. Ekstenzivni SD koji je rezistentan na terapiju je važan kutani znak HIV infekcije. Takođe se češće javlja kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, KVS akcidentima i promenama raspoloženja.
Klinička slika: Oboljenje se javlja obično oko 4.decenije života. U opštoj populaciji 2-5% ljudi ima SD. U detinjstvu se ne javlja osim u prva 2 meseca postnatalno (sebum se luči pod dejstvom majčinih hormona -androgena).
Nejasno ograničena polja ili bledo eritematozni lako infiltrovani plakovi sa mekinjastom žućkasto-beličastom masnom skvamom (vezikulama i krustama retko) - Predilekciona mesta su: kapilicijum, predeo obrva, čelo, nazolabijalne brazde, spoljašnji ušni kanal, retroaurikularno, presternalno i interskapularno, ređeintertriginozne regije (jasno ograničen eritem sjajne površine, bez klinički izražene skvame. - Subjektivno pruritus naročito u kapilicijumu. Promene se mogu sekundarno impetiginizovati (dermatitis coccica in seborrhoico). Može doći do generalizacije, ali retko. - Kapilicijum: skvama može biti pitirijaziformna ili psorijaziformna, a promene su jasno ograničene prema čelu (corona seborrhoica). Ukoliko je eritem odsutan i postoji samo pitirijaziformna, neadherentna skvama-perut- pityriasis sicca capitis što je neinflamatorna varijanta SD. - Blepharitis seborrhoica: eritem ivica očnih kapaka sa izraženom sitnom žućkastom skvamom ili krusto-skvamom - Tok je hronični i recidivirajući, praćen remisijama i egzacerbacijama
DERMATITIS PERIORALIS / DERMATITIS ROSACEIFORMIS STEROIDICA
Hronična dermatoza najčešće smeštena perioralno obeležena folikularno smeštenim papulama, populovezikulama i papulopustulama na difuzno eritematoznoj podlozi.
Klinička slika: najčešće kod žena između 20 i 50 godine, promene su najčešće smeštene perioralno uz karakterističan uski slobodni rub kože oko usana, posebno ispod donje; šire se nazolabijalno, na obraze, nekad i na čitavo lice. U kasnijim fazama ljuštenje, atrofija kože, teleangiektazije, blaža hipertrihoza. Nakon prestanka primene kortikosteroida gotovo uvek sledi prolazno pogoršanje postojećih promena koje se s vremenom smiruje.
HRONIČNI DERMATITIS ŠAKA
Najčešća profesionalna kožna bolest. Hronična ekspozicija iritirajućim supstancama, kao i onim koji suše kožu poput vode, sapuna, ulja za sečenje, hemikalija, cementa, katrana dovode do dermatitisa. Domaćice i domari su u povećanom riziku (housewives’ hands).
Klinička slika: Difuzni ili lokalizovani nejasno ograničeni eritematozni plakovi sa skvamom. Najčešće su zahvaćeni dorzumi šaka i podlaktice, dok dlanovi imaju određen stepen rezistencije. Bolest je obično asimetrične distribucije, dominantna šaka je više oštećena. U početku se javlja akutna eksudativna reakcija, kasnije lihenifikacija i fisure. Često paronihija dovodi do distrofije nokta. Ponekad su zahvaćene samo jagodice prstiju (stomatolozi). Diseminacije nema, promene su lokalizovane na područja ponavljanih kontakta.
ASTEATOTIČNI DERMATITIS
Tipičan obrazac je difuzna suvoća kože sa umerenom skvamom. Ne treba mešati sa xerosom cutis (difuzna kseroza kože bez inflamacije). Klinička slika: U pojedinim regijama koža je više suva, kao npr. lice i distalni delovi ekstremiteta, tu se mogu javiti plakovi promera 2-4 cm, sa skvamom i eritemom.
Varijante:
Eczema Craquele – jasno graničeni plakovi sa izraženom skvamom ograničenim fisurama kao na kineskoj vazi
Eczema Cannele - lokalizovana područja suve kože okružena dubokim fisurama, kao što jarak okružuje zamak. Osnova fisure je eritematozna, tako da se dermalni krvni sudovi mogu videti. (francuski canneler- kanal) Sve ove forme su praćene svrabom. Obično se javljaju u jesen, kada kreće centralno grejanje, kada je vlažnost vazduha niska.
ECZEMA DYSHIDROTICUM
Hronična, palmo-plantarna recidivantna ekcemska dermatoza koja se karakteriše čvrstim, pruritičnim vezikulama i bulama zbog zadebljanja rožastog sloja izvodnih kanala znojnih žlezda. Često je manifestacija drugih vrsta ekcema najčešće AD, iritantnog ili CAD.
Klinicka slika - promene se javljaju oko 40.god., ponekad imaju sezonski karakter (proleće i jesen). Lokalizovane na dlanovima, bočnim stranama prstiju i tabanima. Osnovna promena je dishidrotična vezikula koja zbog debljine rožastog sloja ne prominira i nije translucidna. Ukoliko nedostaje inflamatorna komponenta- dyshidrosis, a kad su vezikule na eritematoznoj ili eritemo-skvamoznoj osnovi- eczema dyshidroticum.
Kod dishidrotičnog ekcema razvijaju se krusto-skvame, kumulativna hiperhidroza sa bolnim ragadama, a zatim naleti dishidrotičnih vezikula. Promene mogu preći i na dorzum stopala i šaka, subjektivno pruritus uz česte piokokne infekcije. - Dyshidrosis lamellosa sicca- odsustvo bula/vezikula samo mali anularni plakovi sa koloret skvamom.
INFEKTIVNI EKCEMSKI DERMATITIS (ECZEMA INFECTIOSUM/DERMATITIS COCCICA)
Ekcemsko oboljenje izazvano mikrobima ili proizvodima njihovog metabolizma. Najčešće su to S.aureus ili Streptococcus spp.
Klinička slika: kod dece najčešće su zahvaćeni: predeo aurikula i lice, odrasli: potkolenice u vidu jasno ograničenih eritematoznih plakova sa vlaženjem, impetiginizovanih krusti i krusto-skvama. Na ivici se nalaze obično pustule u vidu ogradice, a u pregibima duboke i 97 bolne ragade. Kao poseban oblik- stasis dermatitis kod varikoznog kompleksa. Pri dužem stajanju može se javiti senzibilizacija prema mikroorganizmu ili primenjenom leku praćeno diseminacijom.
JUVENILNA PLANTARNA DERMATOZA
Oboljenje koje pogađa decu pre puberteta od 3.god u situacijama kada se obuća nosi duži vremenski period. Postoje sezonske varijacije, pogoršava se zimi. AD je faktor rizika. Vlaža sredina→vlaženja str.corneuma i kada je on izložen trenju dolazi glatke, sjajne kože. Kako koža postaje suva- dolazi do pucanja. Klinička slika: simetrična, jasno ograničena eritematozna, glatka polja sa skvamom uz prisustvo bolnih ragada. Dorzumi stopala i interdigitalno su pošteđeni.
PELENSKI OSIP (Diaper rash, dermatitis glutealis, dermatitis ammoniacalis)
Najčešći hronični iritanti dermatitis kod odojčadi i inkontinentnih starijih osoba. Etiopatogeneza: u osnovi je iritativni kontaktni dermatitis (urin, feces – proteolitični enzimi) i mehaničo trenje kože o pelenu. Sekundarne infekcije Candidom ili beta hemolitičkim streptokokom su česte. Predilekciona mesta su zakrivljene površine, kao što su gornji delovi bedara, glutealno, donji delovi abdomena, genitalije. Tipično je da ingvinalni pregibi budu pošteđeni. U početku se javljaju eritem i ljuspanje kože, kasnije, eritem i otok se šire. Obično je pelenski osip erozivan. Erozije koje podsećaju na kratere nazivaju se Jacquet dermatitis. Kruste ukazuju da je prisutna sekundarna bakterijska infekcija, prisustvo perifernih pustula ukazuju da se radi o kandidijatičnoj infekciji. Kod hroničnog pelenskog osipa ponekad se javljaju male papule=posterosive syphiloid (podseća samo na papularni sifiloid, nema veze sa sifilisom).
GRANULOMA GLUTEALE INFANTUM (Erosive papulonodular dermatitis)
Prvo opisan kod dojenčadi koji nose pelene, mada slične promene se sreću i kod starih inkontinentnih osoba koje nose pelene ili koje nemaju adekvatnu negu.
Klinička slika: Multipli crveno plavi nodusi i plakovi, ovalni, ili okrugli, i obično se nalaze u pregibima (ingvinumi i glutealno). Površina može biti erodovana. U pozadini je često pelenski dermatitis. Isti pacijent može da ima i znake kandidijatične infekcije (beli plakovi ili crvene erozije). ) iako u nazivu stoji granuloma, granulomi se ne javljaju!!!
POMADE CRUST (Granular parakeratosis)
Nastanak debele adherentne skvame (kruste) usled preteranog tretiranja odojčadi pastama i mastima.
Klinička slika: Predilekciona mesta su aksile i ingvinumi, interglutealno. Velika adherentna, sivo - braon ili žuto - braon boje skvama, poligonalnog oblika, koju je teško ukloniti. U pitanju je hiperplastični odgovor epidermisa na preteranu okluziju (ne nakupljena mast). Poremećena je konverzija profilagrina u filagrin. Kod odraslih dugotrajna upotreba masti kao kod npr. staznog dermatitisa, može dovesti do istog fenomena.
ERYTHEMA FIXUM
Medikamentozna erupcija u vidu pigmentovanih (smeđih, sivkastih) makula kojima prethodi eritem i čija je lokalizacija fiksna (prilikom ponovnog uzimanja leka uvek će nastati na istom mestu). Uzrok: sufonamidi, salicilati, antibiotici Etiopatogeneza: najverovatnije citotoksični mehanizam vezan za At. U ranoj inflamatornoj fazi keratinociti gube sposobnost fagocitoze melanozoma pa dolazi do propadanja pigmenta u dermis (inkontinencija pigmenta). Zato nakon povlačenja akutnih promena perzistira chr pigmentacija. Ponovno javljanje na istom mestu pripisuje se vezivanjem At na toj površini.
Klinička slika: lokalizacija na koži (lice, ekstremiteti) i sluznice. Inkubacija od 30 min do 48h. Jasno ograničene ploče sa eritemom i edemom, praćeno je pruritusom. Mogu nastati i vezikule i bule. Može nastati diseminovana forma (buloznog) erythema fixum. Kasnije sivkasto-smeđa boja (škriljasta) koja perzistira mesecima.
ERYTHEMA EKSUDATIVUM MULTIFORME (EEM) – mayor i minor
Nastanak targetoidnih lezija na koži i sluznicama kao rezultat oštećenja bazalnih keratinocita od strane citotoksičnih T ly. Uzrok: virusna infekcija, ujed insekta, lek Klinička slika: multiforme promene na koži i sluznicama (eritematozne makule koje formiraju tergetoidne lezije ugnutog lividnog centr (erythema iris) i/ili vezikulom ili bulom u centru (herpes iris, bull’s eye), erozije, papule. Često su prisutni i opšti simptomi (febrilnost, arttralgija, mijalgija), kod težih slučajeva i bronhopneumonija i glomerulonefritis
EEM MINOR
Izazvano infekcijom najčešće (Mycoplasma pneumoniae, HSV) zatim influenza, stafilokoke i streptokoke, dermatofiti. Simetrično. Ugla.vnom tabani i dlanovi. Uglavnom nisu zahvaćene mukoze
EEM MAJOR
Može biti izazvano i lekom (penicilin, sulfonamidi, antiepileptici) Raširene kožne promene Ulceracije bukalne, labijalne, genitalne mukoze, hemoragične kruste.Tipične targetoidne promene.
PITYRIASIS RUBRA PILLARIS
Nasledno ili stečeno oboljenje, hroničnog toka. Bimodalna distribucija – deca i odrasli. Pojava crveno narandžastih plakova (salmon-like), sa skvamama, folikularnih keratotičnih papula, palmoplantarne keratodermije i promena na noktima. Etiologija: nepoznate etiologije; deficit vitamina A; ima određena preklapanja sa psorijazom ali više je u pitanju poremećaj keratinizacije nego inflamatorno oboljenje.
Klinička slika: bolest počinje naglo, sa difuznim eritemom kapilicijuma i lica. Karakteriše se folikularnim hiperkeratotičnim papulama i difuznim eritematoznim plakovima sa pitirijaziformnom skvamom. Širi se distalno (cefalokaudalno) i zahvata celo telo, često dovodi do pojave eritrodermije. Koža je gruba, suva, pokrivena mekinjastim skvamama karakteristično sa ostrvcima zdrave, neizmenjene kože. Folikularne keratotske papule se nalaze na dorzalnoj strani distalnih falangi prstiju, opisane kao rende muskatnog orašćića. Na trupu i ekstremitetima grade crveno narandžaste plakove sa ostrvcima neizmenjene kože. Na dlanovima i tabanima keratodermija u vidu crveno narandžastih voštanih naslaga. Zadebljale nokatne ploče žutosmeđe boje sa subungvalnom hiperkeratozom i splinter hemoragijama. Subjektivno: pruritus i pečenje. Generalizovana erupcija se viđa kod svih tipova OSIM kod cirkumskriptnog juvenilnog oblika.
PARAPSORIJAZA
Grupa hroničnih kožnih oboljenja u vidu eritematoznih plakova sa skvamom. Danas se smatra da su oba oblika prekursori Mycosis fungoides-a. Javlja se u 2 oblika: • Parapsorijaza malih plakova • Parapsorijaza velikih plakova
PARAPSORIJAZA MALIH PLAKOVA
Javlja se kod osoba srednje životne dobi. Hronično, asimptomatsko oboljenje. Patogeneza: posredovano CD4+ T Ly.
Klinička slika: Promene su lokalizovane na trupu i fleksornim stranama ekstremiteta. Brojni ovalni ili okrugli eritematozni ili žučkasto-ružičasti plakovi sa pitirijaziformnom skvamom, dijametra manjeg od 5cm. Obično su asimptomatski ili je prisutan blagi svrab. Poseban oblik predstavlja digitatna (digitiformna) dermatoza- simetrično raspoređeni prstoliki plakovi na bočnoj strani trupa
PARAPSORIJAZA VELIKIH PLAKOVA
Smatra se varijantom odnosno početnim lezijama MF-a (patch stadijum)
Klinička slika: Ovalni, eritematozni, asimetrično raspoređeni plakovi, sa diskretnom skvamom, dijametra većeg od 5cm. Promene su lokalizovane na fotoneeksponiranoj koži (gluteusi, butine, pregibi). Obično su asimptomatski ili praćeni blagim osećajem svraba.
Kliničke varijante: - Poikilodermični oblik - poikiloderma vasculares atrophicans (atrofija, dishromija i teleangiekstazije), takođe javlja se kod dermatomiozitisa, MF i genodermatoza. - Retiformni oblik ili parapsoriasis lichenoides - plakovi mrežastog izgleda kao zebra - Ihtioziformni oblik - suva, adherentna, tamna skvama. Prognoza: bolest gotovo uvek preraste u MF, nekad i nakon 25 godina.
PITYRIASIS LICHENOIDES ET VARIOLIFORMIS ACUTA – PLEVA
Česta je kod dece i adolescenata i mlađih odraslih osoba, etiologija nepoznata (povezuje se sa infektivnim agensima - parvo B19 virus i HIV, lekovima- estrogen progesteron, statini, radiokontrasti).
Klinička slika: Inicijalno su prisutne eritematozne papule sa skvamom i ulegnutim centrom, potom vezikulo-pustule sa nekrotičnim centrom, prekrivene hemoragičnom krustom i rezidualni varioliformni ožiljak (poput veoma ozbiljne hronične varičele). Javljaju se naglo, na trupu i ekstremitetima. Spontana regresija za par nedelja. Mucha - Haberman (muha haberman) – posebna ozbiljna varijanta PLEVA-e febrilno, ulceronekrotična forma oboljenja na koži i sluznicama udružena sa povišenom telesnom temperaturom, slabošću, limfadenopatijom, artritisom i bakterijemijom. Sistemske manifestacije se javljaju kod KVS, CNS, GIT i pluća. Prelazak PLEVA u ovu febrilnu varijantu povezano je sa povišenim serumskim nivoom TNF α.
PITYRIASIS LICHENOIDES CHRONICA – PLC
Oboljenje hroničnog toka kod mlađih odraslih najčešće. Nekad se razvija nakon PLEVA-e. Može da traje i više godina. Češća forma od PLEVA-e
Klinička slika: asimptomatske, polimorfne (dok jedne prolaze druge nastaju) promene na trupu, natkolenicama i nadlakticama najizraženije, i fleksornim stranama ekstremiteta, eritematozne i mrke crveno-braon papule, pokrivene skvamom po tipu oblande (oblatenlike). Po otklanjanju skvame otkriva se normalna koža. Nakon povlačenja ostaje mrka makula pokrivena skvamom koja se prilikom kiretiranja odvaja u vidu pečatnog voska. Lezije za sobom ostavljaju rezidualnu hipopigmentovanu makulu. Nema pruritusa.
PITYRIASIS ROTUNDA
Oboljenje koje se češće viđa kod crne i žute rase i tada je češće hipo ili hiperpigmentovano, smatra se paraneoplastičnom dermatozom najčešće Ca želuca ili jetre; kod bele rase je češće nasledno, hipopigmentovano i nije povezano sa malignitetom (smatra se da može biti forma lokalizovane ihtioze). Najčešće kod odraslih 25-45 god.
Klinička slika: multipli, okrugli ili ovalni veliki plakovi prekriveni skvamom na trupu ili gluteusima koji mogu biti hipo ili hiperpigmentovani.
PSORIJAZA
Definicija: Psorijaza je česta, hronična, eritemoskvamozna dermatoza sa prevalencijom do 1 do 3% u opštoj populaciji. Česte su egzacerbacije i remisije. Odlikuje se hiperproliferacijom i abnormalnom diferencijacijom keratinocita i infalamtornim promenama u epidermisu (Ne) i dermisu (mononukleari) (povećan turn over kože 2-4 dana umesto normalne kože 28-56 dana). Uzroci: genetska predispozicija, fizički faktori - radijacija (UV, X zračenje), dermabrazija, hirurgija, injekcije, vakcinacija, tetoviranje, hemijski faktori – hemijske opekotine, chr. Iritativni dermatitis, endogeni faktori – streptokokna inf. grla, HIV/AIDS, lekovima izazvana – beta blokatori, ACE inhibitori, hlorokvin, NSAIL
Klinička slika: Oboljenje može početi u bilo kom životnom dobu, ali najčešće između 10.-20.god. Ž=M, kod Ž ranije. • Akutni eruptivni oblik – psoriasis punctata/guttata • Hronični (stacionarni) – psoriasis vulgaris sa manjim ili većim plakovima • Pustulozni oblik – lokalizovana (palmo-plantarna i PV cum pustulatione) i generalizovana forma (von Zumbuch)
LICHEN PLANUS
Idiopatska, hronična recidivantna dermatoza kože i mukoza koja se karakteriše epidermo-dermalnim ravnim eritemo-lividnim papulama. Uglavnom se javlja kod odraslih između 30.-60.god. Oralna mukoza zahvaćena u oko 75% pacijenata.
Klinička slika: - Predilekciona mesta su: fleksorne strane doručja i podlaktica, perimaleolarni i lumbalni predeli, ali se mogu javiti i na ostaloj koži osim na licu simetričnog rasporeda u vidu ravnih, glatkih, sjajnih, poligonalnih eritemo lividnih do mrkih papula veličine 1-3mm. Subjektivno izražen pruritus. - Na fleksornim stranama ruku gde je tanak rožasti sloj, na ravnoj površini papule vii se beličassta mrežica- ˝fenomen mrežice˝ odn. Wickhamove strije. - Papule su pojedinačne ili multiple i slivaju se u ploče na čijoj periferiji su rasute sitne lihenske papule- lihenska prašina - Na površinama izloženim trenju (pretibijalno i perimaleolarno) papule su hipertrofične i hiperkeratotične- verukozni ili hipertrofični LP. - Na trupu, dorzalnoj strani jezika i penisu sreću se anularni elementi koji mogu postati erodovani - Mehanička trauma provocira nastanak tipičnih lihenskih papula – Koebner fenomen je + - Kada se lokalizuje na kapilicijumu ostavlja ireverzibilnu atrofičnu alopeciju - Nokti- longitudinalno izbrazdani, dorzalni pterigijum kod uznapredovalog lichena - Sluznice- često zahvaćene, najčešće bukalna mukoza, jezik, usne, genitalije i analna regija. Lezije su obično u vidu mrežice i leukoplakiformne ploče i anularni elementi. - trajanje egzantematoznog LP traje oko godinu dana. Hipertrofični, oralni i LP nokatnih ploča traju duže
LICHEN NITIDUS
Dermatoza koja se sastoji od multiplih, sitnih, sjajnih papula često grupisanih. Češće je kod žena. Triger faktori su slični kao kod LP. Potrebno ispitivanje u pravcu Mb. Crohn gde se oba oblika lihena razvijaju u različitom vremenskom periodu.
Klinička slika: na fleksornim stranama gornjih ekstremiteta, grudima, abdomenu, genitalijama i dorzumima šaka nalaze se brojne, sitne, diskretne, uniformne papule boje kože veličine čiodine glave, pojedine mogu biti zaravnjene i glatke. Subjektivno pruritus. Kod tamnije puti su hipopigmentovane. Koebner fenomen +. Oralne lezije su retke. Nokatne promene: tačkasta udubljenja, longitudinalne brazde